Dana White rođen je u Mančesteru u državi Connecticut, a veći deo života proveo je u Las Vegasu, u državi Nevada. White je voleo boks i takmičio se kao bokser amater. Otvorio je teretane u kojima je kreirao programe vežbi koje su kombinovale boks i aerobik. White je pohađao srednju školu Bishop Gorman u Las Vegasu, gde se upoznao i sprijateljio sa kolegom ljubiteljem boksa Lorencom Fertittom. Zajedno sa starijim bratom Frankom Fertitom III, Lorenzo je postao ljubitelj boksa jer je prisustvovao događajima sa njihovim ocem, Frank Fertittom Jr; uspešnim bivšim izvršnim direktorom kazina.
Na venčanju 1995. godine, White, koji je u to vreme bio menadžer bokserima i nekolicini boraca mešovitih borilačkih veština (MMA), ponovo se okupio sa Lorencom Fertittom. Fertitta je tako prvi put čulo za sport po imenu MMA. Do tada su Lorenzo i stariji brat Frank od svog oca preuzeli poslove u kazinu i otvorili su dodatna kazina širom Nevade pod brendom Station Casinos. White je zamenio Sal Garsiju kao menadžera MMA boraca Chucka Liddella i Tita Ortiza, prijatelja i trenera partnera koji će se takmičiti u jednoj od prvih glavnih MMA promocija: Ultimate Fighting Championship (2000).
White je sklopio sporazum sa Međunarodnim borbenim prvenstvom (IFC) o prodaji sponzorstva u njihovo ime. Takođe se borio za Liddell protiv Steve Heath-a na IFC događaju 11. juna 2000. Tokom narednog novembra, vlasnik UFC-a Robert B. Meirovitz, koji je finansijski trpeo, obavio je razgovore sa Lorenzom Fertitom o kupovini njegove kompanije. White je rekao da je ideju izneo sa Fertittom, verujući da je UFC na prodaju. Meirovitz – koji je kasnije rekao autoru Clideu Gentriu da nije aktivno stavljao kompaniju na prodaju – pristao je na prodaju. Prema Gentriju, Fertitta je izjavio da je White za Meirovtizove namere čuo od svog brata Davida Meirovitza. Zuffa LLC preduzeće osnovali su Lorenzo i stariji brat Frank Fertitta III u januaru 2001. godine, s tim da su bili ravnopravni većinski vlasnici. Lorenzo je postao predsednik / izvršni direktor, dok je White dobio deset posto kapitala i titulu predsednika. Zuffa je kupio UFC za dva miliona dolara 9. januara 2001. White je prestao da upravlja Ortizom i Liddellom kao rezultat njegove nove izvršne uloge u UFC-u. UFC-ovi novi vlasnici bili su ključni u lobiranju za različite atletske nadležnosti kako bi legalizovali sport.
Tri godine nakon što je Zuffa kupila UFC, promocija je imala deficit u rasponu od 30 miliona dolara. Većinski vlasnici Lorenzo Fertitta i Frank Fertitta III odlučili su da će pojačano televizijsko prisustvo kompaniju učiniti profitabilnom. Stvoren je Ultimate Fighter, a Zuffa je Spike TV-u platila 10 miliona dolara za emitovanje. Emisija je proizvedena između septembra i oktobra 2004. godine, a emitovana je 2005. Postigla je neverovatan uspeh. Tokom prvog finala Ultimate Fighter, borba u poluteškoj kategoriji između Foresta Griffina i Stephana Bonnara privukla je mnogo gledalaca. Griffin je pobedio u sudijskoj odluci da postane prvi pobednik takmičenja i stekao UFC ugovor. Bonnar je dobio UFC ugovor iako je izgubio. Borba je zaslužna za uticaj na predsednika Spike TV-a, Kevina Kaija, da ne samo da obnovi seriju, već i da Zuffi plati milione dolara za prava na emitovanje tokom narednih godina.
Dana White je postao zaštitno UFC-a, zadužen za vođenje konferencija za štampu i nadzor nad borcima. Uspeh The Ultimate Fighter-a pomogao je rastu UFC-a i povećao Whiteov profit. Postao je poznat kao agresivan, otvoren, čovek koji je oštro kritikovao sopstvene borce i rivale kritikama ponekad praćenim psovkama. Kada je vlasnik Affliction Tom Atencio odlučio da započne promociju borbe, White je zabranio Afflictionu da sponzoriše UFC događaje. U noći 19. jula 2008, kada je Affliction držao svoj prvi event, Pay-Per-View nazvan Affliction: Banned (2008), White je promovisao UFC event: Silva protiv Irvina (2008). Potpredsednik japanskog šampionata PRIDE (2006), Jerri Millen, bio je zagovornik protiv Whitea. Dok je Millen gostovalo u emisiji Sirius KSM Scotta Ferralla, White se javio i razmenio je oštre reči sa Millen. Millen je intervjuisao Whiteovu majku Džun White koja je napisala knjigu u kojoj kritikuje svog sina. White je jednom prilikom generalnog direktora Shovtime Sportsa, Kena Hershmana, nazvao idiotom. Godinama bi se White i bivši klijent Tito Ortiz u medijima osvrtali jedan ka drugome, sve tokom i nakon Ortizova vremena u UFC-u. Isto je važilo i za bivšeg UFC prvaka u teškoj kategoriji Josha Barnetta, koji je pao na testovima droge. White je otpustio prvoplasiranog velteraša Jon Fitcha nakon što je Fitch odbio da potpiše doživotna prava na svoj imidž za UFC video igru. Fitch se žalio jer je odbio da potpiše ugovor zbog neadekvatne nadoknade. White je rekao da to ima neke veze sa “idiotima” zaduženima za teretanu u kojoj je Fič trenirao, Američku kik boks akademiju (AKA). U roku od jednog dana postignut je dogovor i Fitch se vratio pod UFC ugovor.
Fedor Emelianenko je u raznim prilikama pregovarao sa UFC-om, ali nisu mogli da se nagode. White je više puta rekao da se Emelinanenko nije borio sa protivnicima visokog nivoa kada je dominirao kao šampion u teškoj kategoriji na Pride Fighting Championship-u. White je Strikeforce odbacio kao „Strike-Farce“ i „bush league“. U junu 2010. godine pojavili su se izveštaji da je odevna kompanija TapOut, koja je sponzorisala mnoge UFC borce, otkazala ugovor o sponzorstvu sa borcem Strikeforcea Fedorom Emelianenkom kao rezultat UFC pritiska. White je to potvrdio na pitanje novinara Ariela Helvanija, rekavši da je to cena takmičenja protiv UFC-a. Kada je Zuffa kupio Strikeforce u martu 2011. godine, Coker je zadržan u Strikeforceu sa trogodišnjim ugovorom. White je izjavio da se žene nikada neće boriti u UFC-u jer se u MMA-u ne takmiči njih dvoljno dovoljno da podrži podelu. Kada je Zuffa kupila Strikeforce (2009) u martu 2011, borbe žena su se nastavile. Sa svojom laganom dominacijom u najtežoj kategoriji i rastućom popularnošću van MMA-a, Strikeforce šampionka u najtežoj kategoriji Ronda Rousei navela je Whitea da se predomisli kao rezultat sve veće popularnosti Rouseijeve unutar i van MMA-a. 2012. godine, Rousei je postala prva žena koja je dobila ugovor sa Zuffom i koja se takmičila u UFC-u. White je Rousei dodelio UFC žensku titulu u najtežoj kategoriji, rezervirao je da je brani od Liz Carmouche u prvom ženskom okršaju na promociji na UFC 134. 2013. godine. Penzionisani bivši UFC prvak u teškoj i poluteškoj kategoriji Randi Couture potpisao je ugovor sa Viacomom da bude trener. Fight Master: Bellator MMA (2013). Viacom je posedovao suparničku promociju Bellator MMA. White je zabranio Coutureu da prati svog sina Raiana Couturea na UFC događajima. Bellator Fighting Championships (2009) se nametnuo kao glavna promocija u okviru turnira koje je kreirao Bjorn Rebnei. Napetost između Whitea i Rebneia dostigla je najviši nivo 2013. godine kada je Bellator dobio dozvolu od slobodnog agenta Eddieja Alvareza da pregovara sa UFC-om. Kada je UFC dao Alvarezu ponudu, Rebnei je rekao da se Bellator povukao. Alvarez je ovo osporio, što je dovelo do pravnog slučaja. Slučaj je rešen ponovnim potpisivanjem Alvareza sa Bellatorom. Nekoliko meseci nakon što mu je istekao ugovor sa Zuffom 2014. godine, Scott Coker je angažovan da zameni Rebneia u Bellatoru. Coker je Alvarezu dozvolio prevremeno puštanje iz ugovora da potpiše sa UFC-om.
UFC je 2014. postigao dogovor sa Reebokom da oni budu ekskluzivni sponzor UFC borbene odeće tokom takmičenja i odaberu promotivne nastupe. Borci su se žalili da će izgubiti novac bez sopstvenih sponzora. Ideja se svidjela drugim borcima jer je značila da će potrošiti manje vremena pokušavajući pronaći sponzore prije nego što se takmiče. Kada je UFC rezident Jacob ‘Stitch’ Duran u jednom intervjuu rekao da će ga posao koštati puno novca jer ne može imati sopstvene sponzore, White mu je prekinuo radni odnos u UFC-u.
White je kritikovan zbog svojih postupaka kada je reč o medijima. Loretta Hunt i Josh Grossu zabranjeno je dobijanje UFC-ovih akreditiva za štampu nakon pisanja priča koje se Whiteu nisu svidele. U video zapisu White je dematovao navode Huntove i njene priče pozivajući se na izvor koji je tvrdio da je UFC zabranio menadžere. Ken Pavia se obratio Huntovom izvoru. Pavia je bila agent mnogih UFC boraca. Zuffa je tužio Paviju zbog krađe tajni, tvrdeći da je nelegalno delio poverljive UFC dokumente sa Bjornom Rebneijem, koji je imenovan kao saoptuženi u tužbi. Nekoliko nedelja kasnije Bellator je tužio Zuffu zbog stavljanja Jonathana Brookinsa u The Ultimate Fighter, jer su tvrdili da im je bio u ugovoru. Novinar Ariel Helvani izvestio je da ga je White ispratio iz arene tokom UFC-a 199 i zabranio mu da prima buduće UFC-ove akreditive za štampu. White i kompanija bili su uznemireni što je Helvani izvestio da će se Brock Lesnar vratiti u UFC, uprkos njihovom zahtevu da to ne učini. Whiteove akcije rezultirale su kritikama nekih medija i nekih obožavalaca. Zabrana je okončana nekoliko dana kasnije.
Oštre komentare Whitea i komentare nekih UFC boraca iskoristio je Culinari Union Local 226 u svojim naporima protiv MMA-a u Njujorku, državi koja je zabranila profesionalni MMA 1997. godine. Kulinarska unija tražila je radnike u Station Casinima kojima su upravljali tadašnji većinski vlasnici UFC-a , braća Fertitta, da budu udruženi u sindikat. Kada se to nije dogodilo, grupa je radila protiv Zuffinog poslovanja u Njujorku. Zuffa je godinama trošila milione dolara na političke priloge i lobirajući u Njujorku da legalizuje profesionalni MMA. U novembru 2011. Zuffa je izvela državu Njujork pred savezni sud u slučaju koji je u potpunosti odbačen 2015. Mesecima nakon otkaza, Zuffa je podnela još jednu tužbu, ali početkom 2016. Njujork je profesionalni MMA učinio legalnim. 11. jula 2016. Lorenzo Fertitta potvrdio je višemesečne izveštaje da je UFC prodat. U televizijskom intervjuu, Fertitta je rekao da će većina UFC-a biti u vlasništvu Villiam Morris-a Endeavour-International Management Group (VME-IMG). VME-IMG je navodno nadmašio druge kompanije ponudom Zuffi od četiri milijarde dolara. Braća Fertitta postaće manjinski vlasnici, dok je Dana White zadržao mesto predsednika i svoje manjinsko vlasništvo u vrednosti od preko 400 miliona dolara.
Poslednje dodato:
