Grupisanjem slobodno plutajućih matičnih ćelija, „ksenoboti“ mogu da sastavljaju bebe botove.
Početkom prošle godine, tim istraživača je najavio prve žive mašine na svetu — snopove matičnih ćelija iz afričkih kandžastih žaba (Ksenopus laevis) koje bi mogle da se programiraju da ostvare određene zadatke. Ćelije veličine zrna peska mogle su uspešno da pomeraju mikroskopske objekte, da se vrte oko Petrijevih posuda, pa čak i da se samoizleče, izvestila je Ketrin J. Vu za Smitsonijana prošle godine.
„Većina ljudi misli da su roboti napravljeni od metala i keramike, ali nije toliko važno od čega je robot napravljen već šta radi, a to je da deluje u svoje ime u korist ljudi“, rekao je koautor Džoš Bongard, kompjuterski naučnik Univerziteta u Vermontu, Kejti Hant za CNN. “Na taj način je to robot, ali je takođe jasno i organizam napravljen od genetski nemodifikovane ćelije žabe.”
Od svoje prvobitne studije, tim je radio na tome da iskoristi moć ovih sićušnih robota – nazvanih “ksenoboti” po rodu kandžastih žaba Ksenopus. U novom razvoju, tim je najavio da se ksenoboti sada mogu razmnožavati na način koji je potpuno drugačiji od bilo koje biljke ili životinje poznate nauci: sakupljanjem slobodno plutajućih ćelija i sastavljanjem u nove klastere, izveštava Nikola Dejvis za Gardijan. Tim je ove nedelje objavio svoje nalaze u časopisu Proceedings of the National Academi of Sciences.
„Žabe imaju način reprodukcije koji inače koriste, ali kada … oslobodite (ćelije) od ostatka embriona i date im priliku da shvate kako da budu u novom okruženju, ne samo da će shvatiti novi način kretanja, već su takođe otkrili očigledno novi način reprodukcije“, kaže koautor Majkl Levin, biolog sa Univerziteta Tafts, za CNN.
Da bi stvorio ksenobote, tim je koristio superkompjuter da napravi nacrt za novi oblik života. Sa dizajnom u ruci, sakupili su matične ćelije iz embriona žaba i inkubirali ih pre nego što su ih rekonfigurisali u stilu Frankenštajna koristeći male pincete i elektrodu u oblik koji je dizajnirao superkompjuter. Ksenoboti bi tada mogli biti programirani da završe određene zadatke, a od tada su postali složeniji, navodi se u saopštenju za javnost.
Za otprilike pet dana, ksenoboti mogu formirati sfere od oko 3.000 ćelija kada se grupišu. Pošto su u stanju da rade zajedno, robo-blob može da se kreće okolo i da gura pojedinačne ćelije zajedno kako bi formirali nove ksenobote, izveštava Carissa Vong za Nev Scientist.
To je proces koji se zove kinematička samoreplikacija, proces koji se primećuje samo u molekulima, a ne u živim bićima, izveštava Tom Mekej za Gizmodo.
„Jedan [ksenobot] roditelj može da započne gomilu, a onda, slučajno, drugi roditelj može da gurne više ćelija u tu gomilu, i tako dalje, stvarajući dete“, koautor Džoš Bongard, stručnjak za evolucionu robotiku na Univerzitetu iz Vermonta, kaže New Scientist.
Ali, postoji ograničenje koliko se beba robota može kreirati. „Ispostavilo se da će se ovi ksenoboti jednom replicirati, jedna generacija, oni će napraviti decu. Ali deca su suviše mala i slaba da bi napravili unuke“, kaže Bongard za Gardijan.
Osim toga, ksenoboti su mogli da se razmnožavaju samo pod određenim uslovima. Da bi bili efikasniji, tim je koristio veštačku inteligenciju da testira milijarde različitih oblika i konfiguracija tela na superkompjuteru. Umesto sfere, otkriveno je da je bot u obliku slova Pac-Man bio najbolji u prikupljanju pojedinačnih matičnih ćelija u svojim ustima i povezivanju u nove botove za bebe, prenosi CNN.
„AI nije programirao ove mašine na način na koji obično razmišljamo o pisanju koda. Oblikovao je i izvajao i osmislio ovaj Pac-Man oblik“, kaže Bongard za CNN. “Oblik je, u suštini, program. Oblik utiče na to kako se ksenoboti ponašaju da pojačaju ovaj neverovatno iznenađujući proces.”
Iako je ovo istraživanje u početnim fazama, tim polaže velike nade u ksenobote. Sa daljim razvojem, mogli bi da se koriste u medicini — kao što je pomoć u isporuci lekova unutar tela — ili za čišćenje zagađivača životne sredine, izvestio je Smitsonijan prošle godine.
„Postoji sva ta urođena kreativnost u životu“, kaže Bongard u saopštenju za štampu. “Želimo da to dublje razumemo – i kako to možemo usmeriti i pogurati ka novim oblicima.”
izvor: smithsonianmag
