Jedna od najtežih stvari sa izuzetno brzim vozilom je, naravno, aktiviranje kočnica. Zajedno sa svojim fascinantnim ubrzanjem, MotoGP motorima je potreban i efikasan set kočnica.
Veličina diskova zavisi od staze i karakteristika njenih krivina.
Zamislite vožnju po jednoj od staza svetskog šampionata pri punoj brzini. Pre ili kasnije, uslovi na stazi će zahtevati kočenje. Problem je u tome što idete tako brzo da sila koja vam treba da usporite nije ništa manje kolosalna. To je upravo vrsta sile koju MotoGP kočnice mogu da ponude sa oko 590 konjskih snaga, dvostruko više od snage motora.
Tokom takmičenja, najvažniji deo motora je prednji kraj; gotovo kompletno kočenje se vrši prednjim točkom, tako da je prednji deo tamo gde sva težina pada. Otkad je Svetsko prvenstvo počelo, kočni diskovi su jedan od najvažnijih elemenata mehanike i tokom godina su podložni brojnim promenama. Čelične kočnice su nekada bile norma, zatim su se koristile samo u kišnim uslovima a sada su u potpunosti izbačene iz upotrebe (zamenjene su karbonskim). Repsol Honda tim ima inovativne prednje kočnice napravljene od karbona. Ovaj lagani materijal ima ogroman kočioni kapacitet, ali životni vek kočionih diskova je obično mnogo kraći od čelika, oko 1000 km. Karbonske diskove za RC213V isporučuje Brembo, kompanija sa velikim iskustvom na Svetskom prvenstvu.
Da bi se osiguralo pravilno funkcionisanje, kočioni sistem mora biti na visokoj radnoj temperaturi, između 200 i 800°C. Ovaj uslov znači da se ovi elementi koriste samo za takmičenja; u normalnim uslovima ne bi dostigli te temperature. Tokom trke, neophodno je da vozači zagreju kočnice kako bi se uverili da će raditi ispravno kako bi mogli skretati sa više stabilnosti i samopouzdanja. Temperatura kočnica raste tokom kruga za zagrevanje, a takođe i tokom trke.
Veličina diskova zavisi od staze i njenih tačaka kočenja. Najčešći tip su 320mm, koji imaju neto težinu od 850g. Izuzetno visoke temperature iznad 800°C mogu naneti ozbiljna oštećenja karbonskim kočnicama, pa se na izuzetno zahtevnim stazama koriste diskovi veće mase. Kočioni diskovi veće mase imaju veću površinu, dovodeći do njihove težine do 1000 g, a veći deo diska dolazi u kontakt sa kočionom pločicom.
Postoje i kočioni diskovi od 340mm, ali propisi ih zahtevaju samo na stazi Motegi. Zahvaljujući velikom prečniku, diskovi od 340mm generišu do 100°C manje toplote jer je potrebna manja sila za kočenje. Postoji i verzija sa većom masom ovih diskova, teških 1200g.
U kalendaru možemo pronaći tri izuzetno zahtevne staze (prema podacima Bremba), pored Motegija, o kome je već bilo reči. Sepang, Circuit de Barcelona-Catalunya i Red Bull Ring imaju područja koja zahtevaju intenzivno kočenje koje stavlja ovaj deo motora na test.
Kada pogledamo brojke konačni rezultat je prilično impresivan. Intenzivno kočenje može dovesti MotoGP motor od 320km/h do manje od 100 km/h za oko pet sekundi. Na primer, na stazi Muđelo (Italija), pri kočenju na ulasku u prvu krivinu, Brembo je zabeležio slučaj u kojem je kočenje dovelo motor od 355km/h do 90km/h za samo 5,2 sekunde i za manje od 300m! Jasno je da su kočnice ubedljivo najmoćniji deo ovih veličanstvenih mašina.
izvor: boxrepsol.com
Poslednje dodato:
