Albert Ajnštajn rođen je u Ulmu, u Vurttembergu, u Nemačkoj, 14. marta 1879. Šest nedelja kasnije porodica se preselila u Minhen, gde je kasnije započeo svoje školovanje u gimnaziji Luitpold. Kasnije su se preselili u Italiju i Albert je nastavio školovanje u Aarau, u Švajcarskoj i 1896. godine je ušao u Švajcarsku saveznu politehničku školu u Cirihu da bi se školovao za nastavnika fizike i matematike. 1901. godine, godine kada je stekao diplomu, stekao je švajcarsko državljanstvo i, pošto nije uspeo da pronađe nastavničko mesto, prihvatio je mesto tehničkog asistenta u švajcarskom Zavodu za patente. 1905. godine stekao je doktorat.
Tokom svog boravka u Zavodu za patente, i u slobodno vreme, proizveo je veći deo svog izuzetnog rada i 1908. je imenovan za Privatdozenta u Bernu. 1909. postao je Izvanredni profesor (Professor Extraordinary) u Cirihu, 1911. profesor teorijske fizike u Pragu, vraćajući se u Cirih sledeće godine da popuni slično mesto. 1914. postavljen je za direktora Fizičkog instituta Kaiser Vilhelm i za profesora na Berlinskom univerzitetu. Nemački državljanin postao je 1914. godine i ostao je u Berlinu do 1933. godine, kada se iz političkih razloga odrekao državljanstva i emigrirao u Ameriku, zauzevši mesto profesora teorijske fizike na Prinstonu. Državljanin Sjedinjenih Država postao je 1940, a penzionisao se 1945. godine.
Posle Drugog svetskog rata, Ajnštajn je bio vodeća ličnost u pokretu svetske vlade, ponuđeno mu je predsedništvo države Izrael, što je on odbio, i sarađivao je sa dr. Chaimom Veizmannom na uspostavljanju Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Izgleda da je Ajnštajn uvek imao jasan pogled na probleme fizike i odlučnost da ih reši. Imao je sopstvenu strategiju i uspeo je da vizualizuje glavne etape na putu do svog cilja. Svoja glavna dostignuća smatrao je pukim stepenicama za naredni napredak.
Na početku svog naučnog rada, Ajnštajn je shvatio nedostatke Njutnove mehanike i njegova posebna teorija relativnosti proizašla je iz pokušaja pomirenja zakona mehanike sa zakonima elektromagnetnog polja. Bavio se klasičnim problemima statističke mehanike i problemima u kojima su oni spojeni sa kvantnom teorijom: to je dovelo do objašnjenja Brovnovog kretanja molekula. Istraživao je toplotna svojstva svetlosti sa malom gustinom zračenja i njegova zapažanja postavila su temelj fotonske teorije svetlosti.
U svojim ranim danima u Berlinu, Ajnštajn je pretpostavio da ispravno tumačenje posebne teorije relativnosti takođe mora da pruži teoriju gravitacije i 1916. objavio je svoj rad o opštoj teoriji relativnosti. U to vreme je takođe doprineo problemima teorije zračenja i statističke mehanike.
Dvadesetih godina 20. veka Ajnštajn je započeo izgradnju objedinjenih teorija polja, iako je nastavio da radi na probabilističkoj interpretaciji kvantne teorije, i istrajao je sa ovim radom u Americi. Statističkoj mehanici je doprineo razvojem kvantne teorije monatomskog gasa, a takođe je obavio dragoceni rad u vezi sa verovatnoćom atomskog prelaska i relativističkom kosmologijom.
Nakon penzionisanja nastavio je da radi na objedinjavanju osnovnih koncepata fizike, zauzimajući suprotan pristup većini fizičara.
Ajnštajnova istraživanja su, naravno, dobro zabeležena, a njegova važnija dela uključuju Specijalnu teoriju relativnosti (1905), Relativnost (prevodi na engleski, 1920 i 1950), Opšta teorija relativnosti (1916), Istrage o teoriji braunovskog kretanja (1926) , i Evolucija fizike (1938). Među njegovim nenaučnim radovima, O cionizmu (1930), Zašto rat? (1933), Moja filozofija (1934) i Iz mojih kasnijih godina (1950) možda su najvažniji.
Albert Ajnštajn je stekao počasni doktorat iz nauke, medicine i filozofije na mnogim evropskim i američkim univerzitetima. Tokom 1920-ih držao je predavanja u Evropi, Americi i na Dalekom Istoku i bio je nagrađivan stipendijama ili članstvima svih vodećih naučnih akademija širom sveta. Dobio je brojne nagrade kao priznanje za svoj rad, uključujući Copley medalju Kraljevskog društva u Londonu 1925. i Franklin medalju Franklin instituta 1935.
Ajnštajnovi talenti neizbežno su rezultirali njegovim prebivanjem u intelektualnoj samoći i, za opuštanje, muzika je igrala važnu ulogu u njegovom životu. Oženio se Milevom Marić 1903. godine i dobili su ćerku i dva sina; njihov brak je raskinut 1919. i iste godine se oženio rođakom Elsom Loventhal koja je umrla 1936. Umro je 18. aprila 1955. na Prinstonu u državi New Jersey.
izvor: nobelprize.org
Poslednje dodato:
