Elon Musk, (rođen 28. juna 1971. godine, Pretoriji, Južna Afrika), je američki preduzetnik rođen u Južnoj Africi koji je osnovao firmu za elektronsko plaćanje PayPal i SpaceX, kompaniju koja se bavi letovima u svemir i koja je pandan NASA-i. Takođe je bio jedan od prvih značajnih investitora, kao i izvršni direktor kompanije za proizvodnju električnih automobila Tesla.
Musk je rođen od oca iz Južne Afrike i majke Kanađanke. Pokazao je rani talenat za računare i preduzetništvo. Sa 12 godina stvorio je video igru i prodao je računarskom časopisu. 1988. godine, nakon što je dobio kanadski pasoš, Musk je napustio Južnu Afriku zato što nije bio voljan da podrži aparthejd (odvojenost) kroz obavezno služenje vojnog roka i jer je tražio veće ekonomske mogućnosti koje su na raspolaganju u Sjedinjenim Državama.
Musk je pohađao Kraljičin univerzitet u Kingstonu, Ontario, a 1992. godine prebacio se na Univerzitet Pensilvanija, Filadelfija, gde je 1997. godine stekao diplomu fizike i ekonomije. Upisao je postdiplomske studije fizike na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, ali je napustio nakon samo dva dana jer je smatrao da Internet ima mnogo više potencijala da promeni društvo od rada u fizici. 1995. osnovao je Zip2, kompaniju koja je online novinama pružala mape i poslovne direktorijume. 1999. godine Zip2 je kupio proizvođač računara Compak za 307 miliona dolara, a Musk je potom osnovao kompaniju za finansijske usluge na mreži Ks.com, koja je kasnije postala PayPal, specijalizovana za prenos novca putem Interneta. Internet aukcija eBay kupila je PaiPal 2002. godine za 1,5 milijardi dolara.
Musk je bio dugo uveren da čovečanstvo mora da postane vrsta više planeta da bi preživelo život. Međutim, bio je nezadovoljan velikim troškovima raketnih letova. 2002. godine osnovao je Space Exploration Technologies (SpaceX) kako bi napravio pristupačnije rakete. Prve dve rakete bile su Falcon 1 (prvi put lansirana 2006. godine) i veća Falcon 9 (prvi put lansirana 2010. godine), koje su projektovane da koštaju mnogo manje od konkurentskih raketa. Treća raketa, Falcon Heavy (prvi put lansirana 2018. godine), projektovana je tako da u orbitu nosi 117.000 funti (53.000 kg), gotovo dvostruko više od najvećeg konkurenta, kompanije Delta IV Heavy kompanije Boeing, za jednu trećinu troškova. SpaceX je najavio naslednika Falcon 9 i Falcon Heavy: Super Heavy – Starship sistem. Prva faza mogla bi da podigne 100.000 kg (220.000 funti) u nisku Zemljinu orbitu. Korisni teret bio bi Starship, svemirska letelica dizajnirana za brzi prevoz između gradova na Zemlji i izgradnju baza na Mesecu i Marsu. SpaceX je takođe razvio svemirsku letelicu Dragon, koja isporučuje zalihe Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Dragon može nositi čak sedam astronauta, a imao je let sa posadom u kojem su se nalazili astronauti Doug Hurley i Robert Behnken do ISS-a 2020. Musk je težio smanjenju troškova svemirskih letova razvijanjem rakete koja se može ponovo podići i vratiti na Zemlju. Počevši od 2012. godine, SpaceX-ova raketa Grasshopper izvela je nekoliko kratkih letova kako bi testirala takvu tehnologiju. Osim što je bio izvršni direktor SpaceX-a, Musk je bio i glavni dizajner u izradi raketa Falcon, Dragon i Grasshopper.
Muska su dugo zanimale mogućnosti električnih automobila, a 2004. postao je jedan od glavnih donatora kompanije Tesla Motors (kasnije preimenovane u Tesla), kompanije za električne automobile koju su osnovali preduzetnici Martin Eberhard i Marc Tarpenning. 2006. godine Tesla je predstavio svoj prvi automobil, Roadster, koji je mogao preći 395 km sa jednim punjenjem. Za razliku od većine prethodnih električnih vozila, za koja je Musk smatrao da su nezgrapna i nezanimljiva, to je bio sportski automobil koji je mogao ubrzati od 0 do 60 milja (97 km) na sat za manje od četiri sekunde. U 2010. godini početna javna ponuda kompanije prikupila je oko 226 miliona dolara. Dve godine kasnije Tesla je predstavio sedan Model S, koji su automobilski kritičari hvalili zbog svojih performansi i dizajna. Kompanija je dobila dodatne pohvale za svoj luksuzni SUV Model X, koji je izašao na tržište 2015. Model 3, jeftinije vozilo, počeo je da se proizvodi 2017. godine.
Musk je izrazio rezerve u pogledu javne prodaje Tesle, a u avgustu 2018. objavio je niz tvitova o prebacivanju kompanije u privatni status, napominjući da je „obezbedio finansiranje“. Sledećeg meseca američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) tužila je Muska zbog prevare sa hartijama od vrednosti, navodeći da su tveetovi „lažni i obmanjujući“. Ubrzo nakon toga Teslin odbor je odbacio poravnanje koje je predložila SEC, navodno zato što je Musk pretio da će podneti ostavku. Međutim, vrednost Teslinih akcija su značajno opale i na kraju je prihvaćen prethodni dogovor. Uslovi su uključivali Muska koji je odstupio sa mesta predsednika na tri godine, mada mu je bilo dozvoljeno da ostane na mestu izvršnog direktora.
Nezadovoljan projektovanim troškovima (68 milijardi dolara) sistema brzih železnica u Kaliforniji, Musk je 2013. predložio alternativni brži sistem, Hiperloop, pneumatsku cev u kojoj bi vozilo sa 28 putnika prešlo 560 km između Los Anđelesa i San Franciska za 35 minuta najvećom brzinom od 1.220 km na sat, skoro brzinom zvuka. Musk je tvrdio da bi Hiperloop koštao samo 6 milijardi dolara i da bi, s tim što vozila u proseku odlaze na svake dve minute, sistem mogao da primi šest miliona ljudi koji putuju tom rutom svake godine. Međutim, izjavio je da, između pokretanja SpaceX-a i Tesle, nije se mogao posvetiti razvoju Hiperloop-a.
Poslednje dodato:
