Poznat po svojim nepredvidljivim, nasilnim filmovima, Kventin Tarantino je prvo stekao široku slavu za ‘Pulp Fiction’, pre nego što je nastavio da režira ‘Inglourious Bastards’ i ‘Django Unchained’.
Ko je Kventin Tarantino?
Rođen u Tenesiju 1963. godine, Kventin Tarantino se preselio u Kaliforniju sa 4. godine. Njegova ljubav prema filmovima dovela ga je do posla u videoteci, a za to vreme napisao je scenarije za True Romance i Natural Born Killers. Tarantinov režijski debi nastupio je sa filmom Reservoir Dogs iz 1992. godine, ali je dobio široko priznanje kritike i komercijale sa Pulp Fiction (1994), za koji je osvojio Oskara za najbolji scenario. Slede ostvarenja Jackie Brown (1997), Kill Bill: Vol. 1 (2003) i 2 (2004) i Grindhouse (2007). Tarantino je zaradio nekoliko nominacija za Inglourious Basterds (2009) i Django Unchained (2012), koji mu je doneo drugog Oskara, za najbolji scenario, a potom je napisao i režirao The Hateful Eight (2015) i Once Upon a Time… u Holivudu (2019).
Rani život
Kventin Tarantino je rođen 27. marta 1963. godine u Knockwille-u u državi Tennessee. Jedino je dete Connie McHugh, koja je delom Cherokee, a delom Irkinja, i glumca Tony Tarantina, koji je napustio porodicu pre Kventinovog rođenja.
Preselivši se u Kaliforniju sa 4 godine, Tarantino je ljubav prema filmovima razvio u ranoj mladosti. Jedno od njegovih najranijih sećanja je kako ga je baka vodila da gleda film o Džonu Vejnu. Tarantino je takođe voleo pripovedanje, ali je svoju kreativnost pokazivao na neobične načine. “Pisao mi je tužne priče o Majčinom danu. Uvek bi me ubio i rekao mi kako se loše oseća zbog toga“, rekla je Connie jednom za Entertainment Weekly. “Dovoljno je bilo da nanese majci suzu na oko.“
Tarantino se gnušao škole, odlučivši da vreme provodi gledajući filmove ili čitajući stripove umesto da uči. Jedina tema koja ga je privlačila bila je istorija. “Istorija je bila kul i tamo sam se dobro snašao, jer je bilo nekako poput filmova“, rekao je za Entertainment Weekly. Nakon napuštanja srednje škole, Tarantino je jedno vreme radio kao poslužitelj u bioskopu za odrasle. Išao je i na časove glume. Tarantino je na kraju dobio posao u Video arhivi na Menhetn Biču u Kaliforniji. Tamo je radio sa Rogerom Avariem, koji je delio njegovu strast prema filmu. Njih dvoje su čak zajedno radili na nekim idejama za scenario.
Rani filmovi: ‘True Romance,’ ‘Natural Born Killers,’ ‘Reservoir Dogs’
Tokom svog boravka u Video arhivi, Tarantino je radio na nekoliko scenarija, uključujući True Romance i Natural Born Killers. Takođe je bio gost u popularnom sitkomu The Golden Girls glumeći imitatora Elvisa Prislija. 1990. godine Tarantino je napustio Video arhivu da bi radio u kompaniji Cinetel – producentskoj kući. Preko jednog od tamošnjih producenata uspeo je dostavi scenario za True Romance režiseru Toniju Skotu. Skotu se svideo Tarantinov scenario i otkupio je prava na njega.
Radeći sa producentom Lavrenceom Benderom, Tarantino je uspeo da obezbedi sredstva za svoj rediteljski debi, Reservoir Dogs (1992), za koji je takođe napisao scenario. Glumac Harvey Keitel bio je impresioniran kada je pročitao scenario, rekavši “Ovakve likove nisam video godinama“. Potpisao se kao glumac i producent za projekat. Među ostalim članovima glumačke ekipe bili su Michael Madsen, Tim Roth, Chris Penn, Steve Buscemi i sam Tarantino.
1992. publiku na filmskom festivalu u Sundance-u privukao je Reservoir Dogs, Tarantinov ultraljubičasti kriminalac, koji je krenuo po zlu. Inspiraciju za projekat crpeo je iz klasičnih filmova o pljački kao što su Rififi i City on Fire. Nezavisni film pomogao je da Tarantino postane jedna od ličnosti o kojima se najviše govori u Holivudu. Iako nije bio veliki hit u Sjedinjenim Državama, dobro se pokazao u inostranstvu.
Oskar za ‘Pulp Fiction’
Sa Pulp Fiction (1994), Tarantino je stvorio nepredvidivu vožnju uzbuđenja ispunjenu nasiljem i referencama pop kulture. U jednoj priči u filmu, John Travolta glumio je Vincenta Vegu, ubicu dodeljenog da čuva devojku svog šefa (Uma Thurman) – ulogu koja mu je pomogla da reanimira njegovu tadašnju karijeru. Drugi deo je ispitivao Vegino partnerstvo sa kolegom Julesom Vinnfieldom (koga glumi Samuel L. Jackson). A još jedna priča uključila je Brucea Villisa kao boksera. Tarantino je uspeo da uspešno ispreplete sve ove različite priče kako bi snimio fascinantan film. “Njegov um deluje poput tasmanijskog đavola u vozu sa mecima. Toliko je brz da vrlo malo ljudi može pratiti njegove reference“, objasnio je glumac Eric Stoltz, koji je u filmu glumio trgovca drogom.
Pulp Fiction je imao i komercijalni i kritički uspeh. U Sjedinjenim Državama je na blagajnama zaradio preko 108 miliona dolara, postavši prvi nezavisni film koji je to učinio. Pulp Fiction je osvojio prestižnu nagradu Zlatna palma na Filmskom festivalu u Kanu 1994. godine i dobio je sedam nominacija za Oskara, uključujući najbolji film i najbolju režiju. Za svoj rad na filmu Tarantino je kući odneo nagradu za najbolji originalni scenario, čast koju je morao da podeli sa bivšim saradnikom Rogerom Avarijem. Njih dvoje su bili u sukobu zbog preuzimanja zasluga za film.
‘Natural Born Killers,’ ‘From Dusk Till Dawn,’ ‘Jackie Brown’
Poznat po svojoj ćudi, Tarantino je ušao u javnu raspravu sa režiserom Oliverom Stoneom. Stone je režirao Natural Born Killers (1994) i prepravio je delove Tarantinovog scenarija. Besan zbog prepravki, Tarantino se borio da njegovo ime skine sa filma. Stone je novinarima rekao da su promene napredak u odnosu na original, koji je imao loš razvoj karaktera. U povezanom incidentu, Tarantino je ošamario jednog od producenata Natural Born Killers-a kada je naleteo na njega u restoranu u Los Angelesu.
1995. godine Tarantino je napisao i režirao jednu od četiri priče predstavljene u Četiri sobe. Sa preostala tri su se bavili drugi nezavisni filmski stvaraoci u usponu Allison Anders, Alexandre Rockvell i Robert Rodriguez. Po izlasku filma Four Rooms, Tarantino i Rodriguez sarađivali su na filmu From Dusk Till Dawn (1996). Tarantino je napisao scenario za film, a glumio je pored Džordža Klunija, glumeći kriminalce koji su se borili sa vampirima. Rodrigez je režirao film koji je dobio negativne kritike kritičara.
Tarantino se ubrzo pozabavio sa Jackie Brown (1997), kriminalističkim trilerom u kojem je Pam Grier glumila stjuardesu koja je uhvaćena u švercu novca za trgovca oružjem (koga je glumeo Jackson). Počast filmovima eksploatacije iz 1970-ih, adaptiran je iz romana Elmora Leonarda. Sama Grier pojavila se u mnogim klasicima eksploatacije, uključujući Foxy Brown (1974). Film je dobro primljen, mnogi su ga nazvali zrelijim delom za Tarantina. Kritičar Leonard Matlin prokomentarisao je da su svuda uokolo postojale “dinamit performanse” za glumačku ekipu u kojoj su bili i Michael Keaton, Robert De Niro i Robert Forster. Nisu svi voleli film, međutim. Kolega iz filma Spike Lee prigovorio je Tarantinovom prekomernom korišćenju pogrdnog izraza za Afroamerikance u Jackie Brown, javno se žaleći u kolumni Armija Archerda u časopisu Variety.
Brodvejsko ‘Wait Until Dark’
Posle Jackie Brown, Tarantino je napravio pauzu u snimanju filmova. Na Brodveju je glumio 1998. godine u revijalnom filmu Wait Until Dark sa Marisom Tomei. Bio je to smeo potez za njega, jer se nikada pre nije bavio profesionalnim scenskim radom. Tarantino je glumio nasilnika koji teroriše slepu ženu, a kritičari su bili manje nego impresionirani. Recenzije za produkciju bile su surovo oštre, a Tarantino je bio uništen. Osetio je da ga ljudi na ulici prepoznaju kao “onoga čija je gluma sranje”. “Trudio sam se da to ne shvatim lično, ali bilo je lično. Nije se radilo o predstavi – bilo je o meni i u određenom trenutku učestale kritike počele su da ostavljaju sve veći trag na meni“.
Tarantino je tokom ovog perioda radio na scenariju Drugog svetskog rata. Scenario je postao velik i širok. “To su bile neke od najboljih stvari koje sam ikad napisao, ali u određenom trenutku pomislio sam: ‘Pišem li scenario ili pišem roman?’ U osnovi sam napisao tri scenarija za Drugi svetski rat. Nijedan od njih nije imao kraj“, objasnio je kasnije za Vanity Fair.
‘Kill Bill’
Umesto da se pozabavi svojim ratnim epom, Tarantino je uskočio u svet filmova borilačkih veština. Ideju za Ubiti Bila stvorili su Tarantino i Uma Thurman u baru tokom snimanja filma Pulp Fiction. Thurman je 2000. naletela na Tarantina na proslavi Oscara i pitala da li je napredovao s tom idejom. Obećao joj je da će joj scenario napisati kao rođendanski poklon, u početku rekavši da će završiti za dve nedelje, iako je na kraju trebalo godinu dana. Tarantino je morao u hodu da nauči kako da pravi kung fu film, radeći i prerađujući sekvence dok je išao dalje.
Tarantino je prvobitno želeo Varrena Beattija za naslovnog “Bila”, ali je prešao na Davida Carradinea iz televizijske serije Kung Fu. Radnja se fokusirala na osvetu, jer žena atentator poznata kao Nevesta (Thurman) pokušava da ubije one koji su umešani u divljački napad na nju i njene svatove. Probijajući budžet i raspored, Tarantino je istrajao u projektu, snimajući toliko da je na kraju morao da stvori dva filma. Kill Bill: Vol. 1 objavljen je krajem 2003, a Kill Bill: Vol. 2 nekoliko meseci kasnije.
‘Grindhouse,’ ‘Inglorious Basterds’
Posle Kill Bill-a, Tarantino se bavio televizijom. Napisao je i režirao epizodu drame CSI: Mesto zločina 2005. godine, za koji je dobio nominaciju za nagradu Emmi. Tarantino je zatim ponovo radio sa Robertom Rodrigezom. Dvojica filmskih stvaralaca napravila su svoje krvave i grafičke ode B-filmovima, koji su zajedno prikazani kao dvostruka igra poznata kao Grindhouse (2007). Kritičari i ljubitelji filmova nisu bili sasvim sigurni šta da učine sa ovom saradnjom i ona je propala na blagajnama.
Tarantino se konačno vratio radu na svom scenariju iz Drugog svetskog rata. 2009. godine pustio je dugo očekivani Inglourious Basterds, koji se fokusirao na grupu jevrejsko-američkih vojnika da unište što više nacista. Udovoljio je Bredu Pittu da glumi vođu “kopilad”. Neke od recenzija bile su mešovite, ali čini se da Tarantino nije bio zanesen negativnim komentarima. “Poštujem kritiku. Ali o filmu znam više od većine ljudi koji pišu o meni. I ne samo to, bolji sam pisac od većine ljudi koji pišu o meni“, objasnio je za časopis GQ. Jasno je da je možda najbolje znao u ovom slučaju, jer je film bio nominovan za osam nagrada Oskar, uključujući dve za Tarantina (za najbolju režiju i najbolji originalni scenario).
Drugo osvajanje Oskara za ‘Django Unchained’
Tarantino je uspeo da postigne komercijalni i kritički uspeh svojom akcijom Vestern Django Unchained, objavljenom krajem 2012. U filmu je Jamie Foxx glumio Djanga, oslobođenog roba koji se udružuje sa lovcem na glave (Christoph Waltz) u potrazi za njegovom suprugom, koju glumi Kerry Washington. Django se tada mora suočiti sa vlasnikom plantaža, koga je u filmu glumio Leonardo DiCaprio. Među ostalim članovima glumačke ekipe su S. L. Jackson i Jonah Hill. Na 85. dodeli Oskara 2013. godine, Tarantino je osvojio Oskara za najbolji originalni scenario za Django Unchained. Film je dobio još nekoliko nominacija za Oskara, uključujući najbolju sliku, kinematografiju i montažu zvuka.
‘The Hateful Eight,’ ‘Once Upon a Time… in Hollywood’
2015. reditelj je ponovo pogledao zapadnjačku temu za film The Hateful Eight. U filmu su učestvovali česti saradnici Tarantina kao što su Jackson, Roth i Madsen, što je rezultiralo nominacijama za Zlatni globus u nekoliko kategorija.
Četiri godine kasnije, Tarantino je izvršio svoj nastavak, Bilo jednom … u Holivudu. U filmu glume DiCaprio i Pitt, film se fokusira na njegovoj borbi da ostane relevantan kao glumac 1969. godine, predstavljajući obrt u stvarnim događajima koji su doveli do zloglasnih ubistava porodice Manson. Igra je navodno izvukla ovacije u trajanju od sedam minuta nakon premijere u maju 2019. na Filmskom festivalu u Kanu i nastavila da niže pobede poput Zlatnog globusa za najbolji scenario i najbolji film – mjuzikl ili komedija.
#MeToo i Harvei Veinstein
Nakon što je niz optužbi za seksualno zlostavljanje okončao karijeru producenta Harveija Veinsteina iz čega je proizišao pokret #MeToo krajem 2017. godine, Tarantino je priznao da je znao za Veinsteinovo ponašanje prema ženama i izrazio žaljenje što nije učinio više da to zaustavi. Takođe je bio primoran da objasni sopstveno navodno mizogino ponašanje kao režiser, uključujući glasine da je prisilio Umu Thurman da tokom snimanja filma Kill Bill vozi auto umesto kaskadera, što je rezultiralo nesrećom bez dalekosežnih posledica po glumicu.
izvor: biography.com
Poslednje dodato:
