Mars je planeta, i to četvrta planeta od Sunca i prva planeta do Zemlje. Mars je udaljen više od 228 miliona kilometara od Sunca. Planeta je približno upola manja od Zemlje. Dan na Marsu traje 24,6 sati. Godina na Marsu je 687 zemaljskih dana. Mars je poznat kao Crvena planeta. Crvena je jer tlo izgleda poput zarđalog gvožđa. Mars ima dva mala meseca. Njihova imena su Fobos (FOE-bohs) i Deimos (DEE-mohs).
Kakav je Mars?
Mars je vrlo hladan. Prosečna temperatura na Marsu je minus 60 stepeni Celzijusovih – daleko ispod leda!
Mars je stenovit, a kanjoni, vulkani i krateri su svuda po njemu. Crvena prašina prekriva gotovo ceo Mars. Ima oblake i vetar, baš kao i Zemlja. Sićušne oluje od prašine mogu izgledati poput tornada, a velike mogu pokriti celu planetu! Mars ima približno jednu trećinu gravitacije Zemlje. Kamen bačen na Mars padao bi sporije od kamena koji bi pao na Zemlju. Na Marsu stvari teže manje nego na Zemlji. Osoba koja na Zemlji teži 100 kilograma na Marsu bi imala samo 38 kilograma zbog manje gravitacije.
Vazduh oko Marsa nema puno kiseonika.
Šta je NASA naučila o Marsu?
NASA je koristila i orbitirajuće svemirske letelice (svemirske letelice koje lete oko planete) i robote na zemlji da bi saznale više o Marsu. 1965. godine Mariner 4 je prva NASA-ina svemirska letelica koja je izbliza pogledala planetu. 1976. godine Viking 1 i Viking 2 bili su prva NASA-ina svemirska letelica koja je sletela na Mars. Slikali su i istraživali zemlju. Od tada je više svemirskih letelica letelo u blizini ili sletelo na Mars.
NASA-ini roveri Spirit i Opportuniti sleteli su na Mars u januaru 2004. Pronašli su dokaz da je voda nekada tekla na Marsu. Živim bićima je potrebna voda da bi preživela. Dakle, bilo koji znak vode na Marsu značio bi da može postojati, ili je mogao biti život na planeti.
Kako NASA danas istražuje Mars?
Danas tri NASA-ine letelice kruže oko Marsa. Letelica koristi naučne alate za merenje vulkana, kanjona, kratera, temperature i vrsta minerala na Marsu. Takođe se slikaju i traže vodu.
Rover nazvan Curiosuty kreće se i istražuje zemlju Crvene planete. Rover putuje okolo fotografišući i pažljivo gledajući tlo i stene planete. Robot koji ostaje na jednom mestu naziva se lender. Lander InSight meri zemljotrese na Marsu, zvane marsqakes. NASA koristi slike i informacije sa svemirske letelice, rovera i lendera da bi saznala više o Marsu.
Kako će NASA istraživati Mars u budućnosti?
NASA želi da pošalje ljude da istražuju Crvenu planetu. Ali prvo, svemirska agencija će poslati još robota. Rover Perseverance nosi mali helikopter. Sleteće 2021. Jedan od poslova rovera biće sakupljanje kamenja i zemlje. NASA planira da kamenje i tlo vrati na Zemlju radi buduće misije. Ovo će biti prvi put da će misija doneti nešto kući sa Marsa. Mali helikopter nazvan je Ingenuity. Helikopter će se isključiti iz rovera i videti da li može sam da leti na Marsu. Ako uspe, NASA bi mogla da izgradi i druge helikoptere poput njega kako bi pomogla u istraživanju Marsa ili drugih planeta.
NASA proučava nove vrste domova u kojima bi astronauti mogli da žive u svemiru. Naučnici proučavaju kako bi ljudi u svemiru mogli da uzgajaju biljke za potrebe ishrane. Posmatrajući šta se događa sa astronautima na Međunarodnoj svemirskoj stanici, naučnici otkrivaju kako život u svemiru utiče na ljude. Sve ove studije i eksperimenti pomažu NASA-i da se pripremi za slanje ljudi na Mars.
izvor: nasa.gov
Poslednje dodato:
