Prethodne slike velikih kanala na Marsu i gigantskih talasastih karakteristika na njegovoj površini nazvane „megaripples“ ukazuju na to da je planeta u prošlosti patila od katastrofalnih poplava. Tim naučnika ovog puta je koristio podatke prikupljene roverom Curiosity kako bi dokazali da su megaplave prešle krater Gale pre oko 4 milijarde godina. „Po prvi put smo identifikovali megaplave koristeći detaljne sedimentološke podatke koje je uočio rover Curiosity“, rekao je Alberto G. Fairen, koautor rada u izdanju Nature. „Ležišta koja su ostala iza poplava nisu prethodno bila identifikovana podacima o orbiterima.“
Tim koji su činili naučnici sa Univerziteta Jackson State, Cornell, Laboratorija mlaznog pogona i Univerziteta na Havajima koristio je slike snimljene kamerama Mars Hand Lens Image i Mastcam na brodu rover Curiosity za posmatranje stena i minerala u krateru Gale. Ono što su pronašli su sedimenti za koje su utvrdili da su se taložili tokom gigantskih poplavama koje su se desile nakon što su se prethodno formirali planina Sharp i krater Gale.
Oni veruju da su poplave nastale usled ogromnog udara meteora koji je generisao dovoljno toplote da otopi velike količine leda na planeti. Događaj je oslobodio ugljen-dioksid i metan, koji su u kombinaciji sa vodenom parom stvorili na kratko toplo i vlažno podneblje. To je dovelo do bujičnih kiša širom planete, a vode (zajedno sa sedimentima) koje su skliznule sa planine Sharp su poplavile krater Gale. Šta ovo tačno znači?
Kao što najverovatnije znate, prisustvo vode može značiti prisustvo života. Zbog toga NASA i druge svemirske agencije pokušavaju da pronađu dokaze o vodi na drugim nebeskim telima u našem Sunčevom sistemu. „Planeta je imala uslove potrebne da podrži prisustvo tečne vode na površini – a na Zemlji, gde ima vode, ima i života“, objasnio je Fairen. Sada je posao rovera Perseverance da pronađe dokaze o drevnom životu našeg planetarnog suseda nakon što će sleteti na površinu Marsa u februaru 2021. godine.
Poslednje dodato:
