SpaceX, pun naziv Space Exploration Technologies Corporation, američka aero kompanija osnovana 2002. godine koja je pomogla da se započne era komercijalnih letova u svemir. Bila je to prva privatna kompanija koja je uspešno lansirala i vratila svemirsku letelicu sa Zemljine orbite i prva koja je lansirala posadu na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS). Sedište je u Havthorne-u u Kaliforniji.
SpaceX je osnovao preduzetnik Elon Musk u nadi da će izvršiti revoluciju u aero industriji i pretvoriti pristupačne svemirske letove u stvarnost. Kompanija je u arenu ušla sa raketom Falcon 1, dvostepenom letelicom na tečno gorivo dizajniranom za slanje malih satelita u orbitu. Falcon 1 je bio znatno jeftiniji za izgradnju i rad od njegovih konkurenata, na polju uglavnom naseljenim svemirskim letelicama koje su izgradile kompanije u javnom vlasništvu i koje su finansirale vlade, kao što su Lockheed Martin i Boeing. Deo isplativosti rakete omogućio je motor Merlin koji je razvio SpaceX, jeftinija alternativa onima koje koriste druge kompanije. SpaceX se takođe fokusirao na izradu raketa za višestruku upotrebu (druga raketna vozila su uglavnom napravljena za jednokratnu upotrebu).
U martu 2006. SpaceX je izveo svoje prvo lansiranje Falcon-a 1, koje je uspešno započelo, ali se prerano završilo zbog curenja goriva i požara. U to vreme, međutim, kompanija je već zaradila milione dolara na porudžbinama, među kojima su mnoge bile od strane vlade SAD. U avgustu te godine SpaceX je pobedio na NASA-inom konkursu za sredstva za izgradnju i demonstraciju svemirskih letelica koje bi mogle da servisiraju ISS nakon prestanka rada svemirskog šatla. Lansiranja Falcon-a 1 koja nisu uspela da dostignu Zemljinu orbitu usledila su u martu 2007. i avgustu 2008. godine, ali u septembru 2008. SpaceX je postao prva kompanija u privatnom vlasništvu koja je u orbitu poslala raketu sa tečnim gorivom. Tri meseca kasnije dobila je NASA-in ugovor za servisiranje ISS-a vredan više od milijardu dolara.
2010. godine SpaceX je prvi put lansirao Falcon 9, veću letelicu nazvanu tako što koristi devet motora, a sledeće godine stvorila se prilika za lansiranje Falcon-a Heavy, rakete za koju se kompanija nadala da će prva “slomiti” troškove od 450 dolara po kg do orbite i koja bi jednog dana mogla da se koristi za transport astronauta u duboki svemir. U decembru 2010. kompanija je postigla još jednu prekretnicu, postavši prva komercijalna kompanija koja je svemirsku letelicu – kapsulu Dragon – pustila u orbitu i uspešno je vratila na Zemlju. Dragon je ponovo ušao u istoriju 25. maja 2012. godine, kada je postao prva komercijalna svemirska letelica koja je pristala uz ISS, na koju je uspešno isporučio teret. U avgustu te godine, SpaceX je objavio da je od NASA-e dobio ugovor o razvoju naslednika svemirskog šatla koji će astronaute prevesti u svemir.
Falcon 9 je dizajniran tako da se njegova prva faza može ponovo koristiti. 2015. godine Falcon 9 prva faza uspešno se vratila na Zemlju u blizini svog mesta lansiranja. Počevši od 2016. godine, SpaceX je takođe počeo da koristi dronove za sletanje raketa. Raketni potisnik koji se vratio na Zemlju je ponovo upotrebljen u lansiranju 2017. godine. Iste godine Dragon kapsula je ponovo upotrebljena za let do ISS-a. Raketa Falcon Heavy imala je prvi probni let 2018. Dve od tri prve etape su uspešno sletele; treći je udario u vodu u blizini broda-drona. Taj Falcon Heavy nije nosio satelit, već je umesto toga poslao u orbitu oko Sunca Tesla Roadster sa lutkom u svemirskom odelu na vozačevom sedištu.
Prvi let Dragon kapsule sa posadom na ISS pokrenut je 30. maja 2020. godine, sa astronautima Dougom Hurleiem i Robertom Behnkenom. SpaceX je takođe najavio naslednika Falcon 9 i Falcon Heavy: sistem Super Heavy – Starship (prvobitno nazvan BFR [Big Falcon Rocket]). Super teška prva faza mogla bi da podigne 100.000 kg (220.000 funti) u nisku Zemljinu orbitu. Korisni teret bio bi Starship, svemirska letelica dizajnirana za nekoliko namena, uključujući pružanje brzog transporta između gradova na Zemlji i izgradnju baza na Mesecu i Marsu. SpaceX je planirao da iskoristi Starship za let oko Meseca prevozeći japanskog biznismena Maezava Iusakua i nekoliko umetnika u 2023. godini i da sredinom 2020-ih lansira doseljenike na Mars.
Poslednje Dodato:
