Ideja o neživim objektima koji oživljavaju kao inteligentna bića postoji već duže vreme. Drevni Grci su imali mitove o robotima, a kineski i egipatski inženjeri gradili su automatone – samokontrolišuće mašine.
Počeci moderne veštačkeinteligencije mogu se pratiti do pokušaja klasičnih filozofa da ljudsko razmišljanje opišu kao simbolički sistem. Ali polje AI (Artificial Intelligence) formalno je osnovano tek 1956. godine, na konferenciji na koledžu Dartmouth u Hanoveru, u državi Nju Hempšir, gde je skovan termin “veštačka inteligencija”.
Kognitivni naučnik sa MIT-a Marvin Minski i drugi koji su prisustvovali konferenciji bili su izuzetno optimistični u pogledu budućnosti AI. “U roku od jedne generacije, problem stvaranja “veštačke inteligencije” biće suštinski rešen“, citira se Minski u knjizi “AI: Burna potraga za veštačkom inteligencijom” (Basic Books, 1994).
Ali postizanje veštački inteligentnog bića nije bilo tako jednostavno. Nakon nekoliko izveštaja koji kritikuju napredak u AI, vladino finansiranje i interesovanje za to područje su opali – period od 1974-80. Koji je postao poznat kao “AI zima”. Polje je oživelo 1980-ih, kada je britanska vlada ponovo počela da ga finansira, delimično da bi se takmičila sa naporima Japanaca.
Polje je doživelo još jednu veliku zimu od 1987. do 1993. godine, poklapajući se s kolapsom tržišta nekih ranih računara opšte namene i smanjenim državnim finansiranjem.
Ali istraživanje je nakon toga počelo da se ubrzava, a 1997. godine IBM-ov Deep Blue postao je prvi računar koji je pobedio šahovskog prvaka, ruskog velemajstora Garija Kasparova. A 2011. godine, sistem za odgovaranje na pitanja računarskog giganta Watson pobedio je u kvizu “Ugrozi!” pobedivši aktuelne šampione Breda Rutera i Kena Dženingsa.
Ove godine kompjuterski “chatbot” Judžin Gustman beležio je naslove kako je prevario sudije da pomisle da je pravi čovek, od krvi i mesa, tokom Turingovog testa, takmičenja koje je 1950. godine razvio britanski matematičar i informatičar Alan Turing kao način procene da li je mašina inteligentna.
Ali postignuće je kontroverzno. Stručnjaci za veštačku inteligenciju kažu da je prevarena samo trećina sudija i ističu da je bot uspeo da izbegne neka pitanja tvrdeći da je reč o adolescentu koji engleski govori kao drugi jezik.
Mnogi stručnjaci sada veruju da Turingov test nije dobro merilo veštačke inteligencije.
“Velika većina ljudi u AI koji su razmišljali o tome, uglavnom misle da je to vrlo loš test, jer se radi samo o spoljnom ponašanju“, rekao je Perlis za Live Science.
U stvari, neki naučnici sada planiraju da razviju ažuriranu verziju testa. Ali polje AI postalo je mnogo šire od puke potrage za istinskom, čovekolikom inteligencijom.
izvor: livescience.com
Poslednje dodato:
