Neuralink je kompanija koju je Elon Musk finansirao za razvoj interfejsa mozak-mašina. Nakon dve godine, otkriveno je na kakvom projektu su radili. Ali uprkos obećanjima o implementaciji na ljudima, tehnologija će do tog trenutka morati još mnogo da napreduje.
U prezentaciji održanoj u Kalifornijskoj akademiji nauka, Neuralink je predstavio medicinski uređaj sposoban da čita informacije sa 1.500 fleksibilnih elektroda povezanih sa laboratorijskim pacovom – 15 puta brže od trenutnih sistema ugrađenih u ljudima. Cilj je da se na kraju ugradi ljudima sa paralizom ili drugim medicinskim stanjima koja će im omogućiti da umom upravljaju računarima – a kompanija ima ambiciozne planove da započne sa ispitivanjima na ljudima već sledeće godine.
Kako Neuralink funkcioniše? Neuralink kaže da bi hirurzi morali da buše rupe kroz lobanju da bi ubacili fleksibilne elektrode. Ali u budućnosti se nadaju da će laserom probiti male rupe na lobanji. “Jedno od velikih uskih grla je to što mehanička bušilica spaja vibracije kroz lobanju, što je neprijatno, dok lasersku bušilicu ne biste osetili.”, rekao je Mak Hodak, predsednik kompanije Neuralink za NY Times. Konci bi bili znatno tanji od ljudske dlake, širine nekih 4 do 6 mikrometara.
Ako su potpuno funkcionalne, fleksibilne niti Neuralink-a mogu imati značajnu prednost u odnosu na stariju tehnologiju, jer je manje verovatno da će oštetiti mozak. „Ono što trenutno nalazimo je da, ako stavimo [krute] elektrode u mozak, nešto poput tkiva ožiljka počne da se stvara oko njih nakon nekoliko meseci“, kaže Konrad Kording sa Univerziteta u Pensilvaniji, koji je stručnjak za računarsku neuronauku. Dodaje da se kvalitet elektroda brzo pogoršava kako se mozak kreće.
Sve niti koje se stave u mozak moraće biti trajne i stabilne. “Ako tehnologiju uložimo u ljude, ona mora tamo ostati čitav život. Ne možemo unositi i izvlačiti stvari iz mozga u proizvoljnim intervalima“, dodaje Kording. “Uvek napravi štetu.”
Fleksibilne provodne žice nalik celofanu koje je Neuralink razvijao koncept je koji je imao veliko interesovanje u akademskom polju, kaže Kording. Nedavna tehnologija koju je testirao međunarodni konzorcijum pod nazivom BrainGate omogućila je ljudima da kontrolišu robotsku ruku da pije iz limenke i da kuca, koristeći samo svoje misli. Ali oslanja se na seriju krutih igala sa do 128 elektronskih kanala, što dugoročno može biti problematično dok se mozak kreće, ali igle ne.
Neuralink-ovi polimeri mogu rešiti taj problem, ali neurohirurzima će i dalje biti potreban alat poput igle za umetanje mekih žica, kaže Kording. Na scenu stupa: “Mašina za šivenje”. Muskov startup, koji je dobio 120 miliona funti finansiranja i angažovao tim od 90 ljudi, razvio je “neurohirurškog robota sposobnog da ubaci šest niti (192 elektrode) u minuti [automatski]”, prema tehničkoj beloj knjizi objavljenoj uz prezentacija. Robot, koji izgleda nešto poput ukrštanja mikroskopa i mašine za šivenje, koristio bi krutu iglu za umetanje niti i pri tome izbegavao krvne sudove, smanjujući rizik od upale mozga.
Međutim, i dalje postoji rizik od infekcije mekim žicama koje prodiru kroz slojeve kože, kaže Chad Bouton, direktor Centra za bioelektronsku medicinu na Feinstein institutu za medicinska istraživanja u Njujorku.
Njegov tim trenutno koristi stereo-elektroencefalografiju (EEG) kod pacijenata koji pate od paralize. Neuralink je možda pronašao način za proizvodnju i povezivanje elektroda, ali Bouton kaže da će glavni izazov biti izvlačenje informacija iz mozga. Neuralinkov mikročip, N1 senzor, bio bi povezan u lobanju.
Trenutno prenosi podatke putem žičane veze USB-C, iako tim radi na bežičnoj opciji. “Postignut je napredak u bežičnoj telemetriji, ali još uvek postoje izazovi oko napajanja tih uređaja ugrađenih u mozak bez generisanja previše toplote“, kaže Bouton, dodajući da postizanje propusnog opsega kojem Neuralink teži i dalje postavlja pitanja. Što više propusnog opsega i više elektroda bude ugrađeno, više podataka će preneti, što će zahtevati više snage.
Sve u svemu, upotreba fleksibilnih i mekih niti može se činiti sledećim korakom na polju interfejsa mozak-računar. Međutim, Muskov plan da testira prve implantate na ljudima 2020. godine deluje divlje optimistično, prema Ani Matran-Fernandez, saradnici u industriji veštačke inteligencije na Univerzitetu u Eseksu.
Procesi odobravanja od strane Američke agencije za hranu i lekove (FDA) mogu biti spori i često treba nekoliko pokušaja da se odobre. A regrutovanje ispitanika koji rade na testiranju moglo bi se pokazati još težim u tako kratkom roku.
Timu Matran-Fernandez, koji trenutno radi na projektu koji uključuje transradijalne amputirane ljude, trebalo je više od godinu dana da pronađe jednog dobrovoljca koji će isprobati tehnologiju koja je mnogo manje invazivna od Neuralink-ove. “Ako već imate nešto što radi, kao što je slučaj sa mnogim amputiranima, možda ne biste želeli da isprobate nešto novo.” Takođe, smatraju da neko sa netaknutim mozgom ne bi rizikovao invazivnu operaciju.
Bouton dodaje da bi pacijenti mogli biti voljni da eksperimentišu sa novim tehnologijama sve dok se one rade na najefikasniji i najsigurniji način. “Svodi se na to da osiguramo da će tehnologija biti efikasna i da će zapravo imati pozitivan uticaj na njihov svakodnevni život“, kaže on. Medicinske primene interfejsa mozak-računar, poput obnavljanja pokreta ruku, trebale bi biti jedan od glavnih prioriteta, kaže Bouton.
Oko 50 miliona ljudi širom sveta danas živi sa nekom vrstom paralize, a najmanje 250 000 svake godine pretrpi povredu kičmene moždine. “Srećan sam što vidim da kompanije ulažu u oblast interfejsa mozak-računar zbog važnih [medicinskih] aplikacija za koje bi mogao da se koristi“, dodaje Bouton. Veruje da bi postavljanje planova sa određenim ciljevima moglo ubrzati sektor. “Pitanje je prema čemu idete. Ako nemate dobro definisanu krajnju tačku, možete u nju uliti koliko god želite novca, i dalje ćete se zateći u različitim tangentama“, kaže on. Fokusiranje na određenu medicinsku aplikaciju omogućilo bi kompaniji da radi unazad i utvrdi koji su nepoznati izazovi i rizici povezani sa uvođenjem ove vrste nove tehnologije.
Za šta će zaista biti namenjena “mašina za šivenje” kompanije Neuralink, u ovoj fazi nije jasno. Na primer, Parkinsonova bolest se obično leči u malom broju delova u središtu mozga – subtalamičnom jezgru i talamusu – korišćenjem stimulatora sa četiri do šest krutih elektroda na različitim dubinama.
“Sada, kada govore o svom uređaju, vrlo je nejasno. Da li biste mogli da ih gurnete u taj niz sa 96 niti?”, pita Kevin Warwick, profesor kibernetike sa Univerziteta Coventri. Trenutni stimulatori koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti su efikasni, kaže on, i neće zahtevati hiljade veza. “Na neki način smo imali tehnologiju koja je poslednjih godina mogla da ide dalje, poput BrainGate-a. Ako sada imaju niti sa vezama od 1.000 plus, imaju mnogo veću fleksibilnost, ali moraju da eksperimentišu“, kaže on, postavljajući pitanja o tome šta bi ti eksperimenti podrazumevali i kako bi Neuralink tehnologiju odveo dalje od terapije.
Čini se da Neuralink ima prave ljude na brodu i potrebne resurse i tehnologiju, ali “Šta je prvo na čemu će pokušati i eksperimentisati?“, pita Warwick.
Iako je Muskova vizija računara za čitanje misli možda još uvek daleko, usredsređivanje na medicinsku upotrebu te tehnologije biće neophodno da bi se podržala FDA i započela testiranja na ljudima u narednim godinama. Muskov tim rekao je da će sarađivati sa neurohirurzima poput Džejmija Hendersona sa Univerziteta Stanford, koji je stručnjak za lečenje epilepsije i savetnik kompanije Neuralink, kako bi preduzeli sledeći korak u stvaranju kliničkog uređaja.
Trenutni fokus kompanije može biti na stavljanju terapijskog uređaja na tržište koji je u stanju da leči medicinska stanja kao što su paraliza ili Parkinsonova bolest, ali čini se da Musk ima veće planove. Govoreći prošle godine na podcastu Joe Rogan Experience, rekao je da će vrhunska tehnologija omogućiti ljudima da se “efikasno spoje sa AI” (AI – Artificial Intelligence – Veštačka Inteligencija).
Warwick misli da ova ideja nije nemoguća. “Ja sam 100% s njim u tome. To je put kojim se ide i to je neverovatno uzbudljivo!“, kaže on, dodajući da je potencijal nadogradnje ljudi ogroman.
izvor: wired.co.uk
Poslednje dodato:
